Minhen - Štutgart - Ulm - Minhen

Bila sam sigurna da će prva stvar koju uradim kada se vratim kući sa ove jednonedeljne ekskurzije biti uključivanje laptopa i pisanje ovog posta. Od aerodroma do kuće sam nizala priče i rečenice. Htela sam da zabeležim svaki detalj. Na kraju sam napravila toliku zbrku u glavi da sam ipak rešila da pustim malo da "odstoji". Bilo je potrebno da se slegnu utisci da bi priča stala u jedan post.

A priča kaže...

Naše planiranje ovog puta doživelo je brojne promene. Bilo je zakazano za proleće i uključivalo je i jednu svadbu, ali nam se nekako izmigoljilo iz prstiju, pa smo odlučili da ga odložimo za oktobar. Prvobitni plan je bio da posetimo Ulm i Štutgart. Pre par meseci, naši dobri drugari su se preselili u Minhen. Naravno da smo ga odmah stavili na mapu puta. Posle nekoliko promena datuma polaska i uklapanja rasporeda svih nas (u celu priču su uključena i dva bračna para i jedan kum), 18. oktobra, naša avantura je mogla da počne. 

Ovo je, moram priznati, prvo putovanje na koje smo otišli delimično pripremljeni. Već neko vreme ekskurzije planiramo u sopstvenoj režiji. Nemam ništa protiv putovanja preko agencije. Od vodiča (ukoliko je dobar) mnogo toga saznaš o gradu u koji si doputovao. Sav onaj pripremni posao neko uradi za tebe. Tvoje je samo da ideš kuda te vode, fotkaš i slušaš. Ono što meni ne odgovara u celoj ovoj priči je tempo. Radije ću se odreći neke znamenitosti u korist sedenja dva sata u restoranu, pivnici, parku, na trgu... i jednostavno upijanja atmosfere. Mnogo je autentičnije iznajmiti stančić preko Airbnb-a. Tih par dana si i ti stanovnik tog grada. Srećeš druge stanare na stepeništu, trudiš se da im otpozdraviš na njihovom jeziku (često trapavo, ali i to je samo doživljaj za sebe), sam tražiš dobro mesto za klopu, sam se uvlačiš u lavirinte uličica i ponovo nalaziš glavne puteve. Uz toliko aplikacija za putovanja na telefonima gubljenje je u suštini gotovo nemoguće. A kada sledeći put posetiš taj grad... pa već si ekspert. Znaš kojim linijama podzemne, tramvaja, autobus i voza, gde da ideš. I najvažnije...znaš i prečice.

Moja sreća je da sam našla partnera za putovanja koji deli moje mišljenje. Naša priprema se sastoji od Dejanovog istraživanja linija prevoza i mog nalaženja znamenitosti. I ovog puta moj dragi je svoj posao odradio. Ja sam ta koja je zakazala zbog male frke oko sajmova.

Prvi dani bili su sunčani i sa obećanjem temperature od preko 20 stepeni. Idealni za prošetati parkom. A u Minhenu ih ima toliko. Kako onih malih, skrivenih među zgradama, tako i velikih ... stvarno velikih. Odlučili smo se za English Garden. A kako i ne bi, kada...

... trava u ovom parku služi kao svojevrstan tepih za hodanje bosim nogama, izležavanje na suncu, čitanje u hladu, sedenje na ćebetu  u singl varijanti, paru ili odabranom društvancetu ... Nema nigde natpisa "Ne gazi". 

... svi pernati drugari su ili u vodi ili se slobodno šetaju i gledaju svoja posla dok neka dosada pokušava da ih uvuče u kadar. Nema nigde ograde koja ih odvaja od ljudi.

... možete čak i da odgledate malu surf-predstavu.

U ovom parku možete biti deo velike ekipe ili deo samo svog sveta.

Mesta za vaš bicikl će uvek biti ... što na stazi, što na travi, što pored ograde.

I naravno ono bez čega nijedan pravi nemački park ne može da prođe... BIERGARTEN.

Zatim je na red došao Marienplatz i divna velika pijaca Viktualienmarkt, samo ulicu dalje. Tamo možete naći svakakva čudesa... od mesa sireva, kolača, cveća, do božićnog asortimana koji je već zauzeo pola tezgi. Tu je ponovo i neizostavni Biergarten koji je i u utorak pre podne bio prepun. 

Baš u vreme kada smo trebali da se na par dana preselimo u Štutgart i Ulm, vreme se pokvarilo. Sreda je osvanula siva, hladna i kišovita. Zbog toga je naš doživljaj Štutgarta kao grada ostavljen za neku drugu priliku. Moja lična želja je bila da vidim Weissenhofsiedlung i da obiđem muzej koji je smešten u kući koju je projektovao Korbizije. Lepa stvar kod naših putovanja međutim je to, što uvek ostavimo barem jedno mesto za posetiti neki drugi put. Tako ostavljamo tu "vratićemo se" opciju. Nismo otišli u muzej moderne arhitekture, ali jesmo posetili muzej. Mercedesov. Nisam neki ljubitelj automobila. Nemam čak ni vozačku dozvolu. Međutim, ovaj muzej me je oborio s'nogu. Zato mu posvećujem jedan zaseban post. Ovaj dan je bio poseban i po još nečemu. Ostvarila sam davnu želju. Da kupim žuti kišobran. 

Četvrtak je bio rezervisan za Ulm. Mesto koje čuva najvišu završenu crkvu na svetu. Ideja da se popnemo na vrh je bila moja. Rečeno mi je da ima 400 stepenica. Pre neki dan sam pročitala da ih ima 768. Meni je izgledalo kao 2000. Posle nekih 45 minuta penjanja smo najzad videli Ulm iz dečije perspektive. Kuće i vozovi su izgledali kao igračke. Male makete koje možeš raspoređivati po svojoj volji i praviti svoj lični gradić, samo da ih dohvatiš rukom. Moram priznati da je bilo magično. 

Kada smo sišli, častili smo sebe za ovaj napor parčetom torte u poslastičarnici preko puta crkve. Zatim nas je Matias koji je bio naš lični vodič toga dana proveo kroz stari deo Ulma. I naravno odveo nas u pivnicu sa njihovim lokalnim pivom. Šta više tražiti od jednog savršenog dana?

Kada smo se vratili u Minhen, uzeli smo čitav jedan dan za odmor i leškarenje. Posle lenjog petka, subota je bila rezervisana ponovo za Marienplatz i šunjanje po otvorenim crkvama, još jedno pšenično pivo na nekom od trgova i još jedan muzej. Ovaj put ... muzej igračaka. Naravno i on zaslužuje poseban post. 

Tako je "ukratko" izgledalo naše upoznavanje sa Nemačkom. Sada smo dobri poznanici, ali vratićemo se da postanemo najbolji prijatelji. 

Za kraj ovog posta bih želela da se zahvalim našim divnim domaćinima Ivani i Zubetu što su nas ugostili u Minhenu. Gojku, što nije dozvolio da ijedno veče u Minhenu bude obično. Matiasu i Natali koji su bili naši domaćini u Štutgartu i Ulmu i barem kroz fotografije nas malo proveli i kroz Novi Zeland. Hvala vam na divno provedelnih sedam dana.