Spremna za 15 minuta

Pre neki dan me je nazvala Tamara i pitala: "Jel' idemo?" Par sati pre toga bilo je reči o tome da ćemo možda izaći. Naši momci su imali probu. Vole da sviraju kad god su svi na okupu. Za njih izlazak i nije bio pod znakom pitanja. Mi žene smo bile malo na tri ćoška. Kišni dan i tako to. U 20 do 9 Tamara ipak zove. Ona bi krenula po mene taksijem oko 9. U tom trenutku ja sedim raščupana ispred laptopa i razmišljam samo o tome da se zavučem pod ćebe i zaspim uz neki filmić. Međutim...

U poslednje vreme, počeli smo da se rasipamo po svetu. Ovakva okupljanja zato mnogo znače. Za trenutnu sreću i buduća sećanja. "Idemo", kažem ja. Kroz glavu mi prolazi spisak stvari koje treba da uradim za tih 20 minuta. 

Šminka... šta će mi. Baš sam par dana pre toga listala fotke i shvatila da sam mnogo lepša na onim gde sam nenašminkana. Nema to ustvari puno veze sa šminkom, nego sa situacijama. Ovde u priču moram da uvedem svog dragog. Za Dejana ne postoje ugovorena druženja. Nema kod njega onog: "Izlazimo u petak u 9." Više je ovog tipa: "Sad je zvao Peđa. Pita da se nađemo u Gerili za 20 minuta." ili " Voja i Ela su na Štrandu. Hoćemo da idemo?" Znate li koliko sam puta propustila druženje zbog spiska u glavi? Više ne. Četiri osobe uskoro postane dvadeset. Spontano okupljanje se pretvori u najbolji provod... sa puno smeha i sjajnim fotkama. Zato, šminka ne. Osmeh će biti dovoljan.

Kosu sam očešljala. Red je. Zavezala sam visoki rep, a zatim ga pretvorila u punđu. Sada mi je to omiljena frizura. Nekada sam mislila da imam visoko čelo i jedno uvo malo klempavo. Zato nisam vezivala kosu. Nekada je svaka dlaka morala da bude na svom mestu. Nekada sam išla u toalet svakih pola sata da proverim da li su se ispravljeni krajevi ukovrdžali od vlage. Sada je dovoljna jedna gumica za perfektnu frizuru. 

I za kraj... odeća. Shvatajući da ono što mora da se pegla uglavnom samo stoji u ormanu, sada kupujem "peri i nosi" stvari. Da vidimo. Prvo biram omiljenu ogrlicu. Ona je crno-belo-zlatna. Sve ostalo će biti lako. Otvaram orman i izvlačim teksas suknju. Za gore može i jedna maslinasto zelena majica. Već je dovoljno zahladilo da može tu da se ubaci i par grejača krem boje. Ovako kada nabrojim možda se i na slaže, ali kada sam poređala po krevetu sve se savršeno uklopilo. Crne čizmice i gotova sam.  

U 5 do 9 šaljem Tamari poruku da sam spremna. "Ala si brza", odgovara ona. "Otkriću ti tajnu brzine", kuckam ja. I evo Tamara mog recepta. Lako je spremiti se za 15 minuta kada ideš da vidiš drage ljude.