Pun mi je orman stvari, a ja nemam šta da obučem!

Drage moje, da nam je novčić za svaki put kad smo ovo rekle, gde bi nam kraj bio? Ovaj put daću par saveta iz mog ličnog iskustva, mada će ova pričica biti više presek moje borbe sa ormanom u poslednja 3 meseca. Pre nego što sam počela da pišem ovaj blog, moram priznati da nisam puno obraćala pažnju na pravila oblačenja. Smatrala sam da imam svoj lični stil i da mi nisu potrebna nikakva uputstva.

Tu i tamo sam povremeno gledala emisije tipa "What not to wear" i "Tim Gunn's Guide to Style". Više su mi onako trčale u pozadini dok sam radila nego što sam ih gledala. I malo po malo sam počela da se interesujem. Kada zanemarite njihove preterane "OMG" reakcije stvarno možete čuti dobre savete. U početku mi je bilo neverovatno kako neko može tako da se "unakaradi" (što bi babe rekle), a onda sam uvidela da i ja sama pravim neke greške na koje se ukazuje u tim emisijama. Kada sam odlučila da pišem blog, trebalo je da bude posvećen samo nakitu, ali me je ova tema toliko zaokupila da sam počela da istražujem sve - od boja, stila do modela koje treba birati prema obliku tela. Na kraju, nakit upotpunjuje odeću, tako da su ove dve teme usko povezane. Nešto od ovog je pretočeno u postove, a nešto će tek da bude.

Kako sam ulazila u čitav taj novi svet, tako sam sve više shvatala da ja nemam puno stvari koje mi stvarno odgovaraju. Svaki put kada bih obukla nešto, čula sam u glavi Tim Gunn-a kako mi govori: "That is not flattering your body." Ovaj problem sam podelila sa mužem, koji je u tome takodje video problem. Doduše, njega je brinuo naš kućni budžet, ukoliko nastavim sa ovim istraživanjima. Mogu vam reći da smo oboje sa pravom bili zabrinuti. 

Najbolji načini da kupite stvari koje nećete nositi

1. Kupovina na brzinu

Rasprodaje su jedan od najboljih načina da pogrešno odaberete. Gomila žena oko vas, nedovoljno kabina, jurnjava i panika da će nestati vaših brojeva vas gotovo obavezno vode u lošu kupovinu. Da ne pričam o gomilama koje se stave u korpu "Jeftino" po kojima morate da kopate i onda iscrpljeni nemate snage da ponovo stajete u red za kabinu, tako da kupite bez da ste probali. A sve pod izgovorom da ćete imati Beneton suknju po ceni od 2000 umesto 7000 dinara. I 200 dinara je puno za komad koji nikad nećete obući. Ne kažem, postoje žene koje se jako dobro snalaze u ovom haosu. Par njih i poznajem. Mada mislim da je njihov uspeh u tome što jako dobro znaju boje i modele koji im stoje i spaze ih na kilometar. 

Još jedan faktor brze kupovine mogu biti nadobudne prodavačice. Odmah da napomenem da imam prijateljice koje rade u buticima i znam da raditi sa ljudima nije lako. Poštujem njihov posao i shvatam da one moraju da prestoje 8 sati (nekad i duže). Tu su naravno popisi i ludilo kada su rasprodaje. Platu neću ni da komentarišem. Ova priča se ne odnosi na devojke koje i pored svega toga uspeju da stave osmeh na lice i ostanu profesionalne, već na pojedine prodavačice koje rade u skupim buticima i čim udjete pogledaju vas ispod oka ako niste tip-top sredjene. Prilično uštogljene, bez želje da vam pomognu (ako vam je pomoć potrebna) i sa neizgovorenim pitanjem " Šta ti tražiš ovde?". 

 Takve prodavačice kod mene uvek ostavljaju utisak kao da treba što pre da kupim i da se izgubim odatle. Ako može, bez da probam, pošto onda mora da vraća stvari na vešalicu ako ne kupim. Skoro mi se desilo da sam se našla u jednom takvom butiku. Pošto sad znam šta da biram, pomoć mi nije bila potrebna. Izabrala sam dve haljine da probam, pri čemu je razlika u njihovoj ceni bila prilično velika. Kada sam probala jeftiniju, lepo mi je stajala, ali nisam bila prezadovoljna. Ona skuplja (inače najskuplji komad u radnji) mi je bila fenomenalna ali i dosta svečana, pa ne bih imala puno prilike da je nosim. I tako ja stojim u toj skupoj haljini ispred ogledala, zagledam je sa svih strana i lomim se da li da je kupim, kad mi prilazi prodavačica i kaže "Izvini, jel možeš malo da ubrzaš?". Stara ja bi se posramljeno na brzinu skinula i kupila haljinu da se iskupim valjda što sam im oduzela kabinu na 5 minuta. Nova ja je rekla "Naravno", skinula haljinu, vratila i odlučila da u ovaj butik više nikad ne udje. Nadam se da ću vremenom upgrade-ovati sebe u osobu koja će joj na takav komentar odbrusiti i teatralno izaći iz radnje :D. 

2. Crno i belo idu uz sve

Crno nas čini mršavijim, a belo je uvek in leti. Pri tome,ove dve neutralne boje idu uz sve. Ovo smo valjda prvo naučile kada je outfit u pitanju. Kroz celu srednju školu i veći deo fakulteta sam zbog toga bila obučena u crno, belo ili crno-belo. Kad god sam gledala neki komad u drugoj boji, uvek sam se bojala da neću imati sa čim da kombinujem. Zato sam došla u situaciju da samo menjam krojeve. Najveći problem sam imala kada treba da se obučem za izlazak. Imala sam mogućnost da izgledam kao medicinska sestra, konobarica ili kao da sam krenula na sahranu. Ako ste skloni ovakvom razmišljanju, doći ćete u situaciju da vam orman izgleda kao Partizanov dres. Pri tome, ukoliko ste bleda osoba ove dve boje vam nikako ne idu na ruku. Pravilo da svaka žena treba da ima malu, crnu haljinu jednostavno ne važi za žene blede puti kao što sam ja. Da ne pričam o tome da dolazite u situaciju da isto izgledati na poslu, pijaci i u izlasku. Vaša garderoba izgleda monotono i kada želite da budete drugačije prosto nemate šta da obučete. Pre 2 meseca sam iz ormana izbacila i poslednju crnu stvar. Dobro, bele košulje volim, ali ih sada nosim uz divne, šarene ešarpe. Neutralne boje su tu da upotpune vašu garderobu, ali ne dajte da preuzmu primat u vašem ormanu. Moja preporuka je da odvojite malo vremena, odredite vaše boje i napravite nekoliko kombinacija. Ako tako spremne odete u kupovinu, boja vam neće zafaliti u ormanu i uvek ćete imati šta da obučete. 

3. Što je džabe i Bogu je drago

Kako je ovo pogrešna taktika za šoping. Posebno poznata ženama koje su tek počele da rade, došle najzad do svog novca i shvatile da im sve fali. Kada sam došla u ovu situaciju, počela sam da obilazim jeftine butike i kupujem na kile. Popunila sam svoj orman u roku od dva meseca garderobom koju nikad nisam obukla. Prvo, nekvalitetna je. Pri tome ne mislim samo na loše šavove, već i na materijal koji se ispira, razvuče posle dva pranja ili ne da koži da diše pa se osećate kao da ste plastiku navukli na sebe. Drugo, loši krojevi. Suknja na jednoj strani duža, konci koji vise... Naravno ja ništa od toga nisam videla u zanosu kupovine. A i ako jesam, moja mama ima mašinu, pa će da sredi. Bilo je samo bitno kupiti što više. Kada sam opajala sve te butike, prešla sam na Kineze. Ovde se nisam dugo zadržala, pošto njihovi krojevi odgovaraju samo mršavim osobama. Poslednju ovakvu kupovinu sam imala na Najlonu. Novosadjanke znaju da tamo možeš kupiti majica za 150 dinara koliko ti srce želi. Dodjete rano ujutru i krenete da kopate po gomilama koje su uglavnom na zemlji. Bila sam jednom, kupila gomilu za 2000 dinara i skoro ništa od toga nisam obukla. Pri poslednjoj čistki ormana sam sve izbacila. Kao da sam te 2000 bacila kroz prozor. Ne kažem da tu nema i kvalitetnije garderobe, čak i one koja ima etikete Zare ili Bershke na sebi. Problem je što nemate gde da probate. Ne kupujte odeću koju ne probate i vidite sa svih strana kako vam stoji. Ne kupujte odeću čiji krojevi vam ne stoje. Koliko god jeftina bila. 

4. Slatkorečive prodavačice

Ovo je druga vrsta prodavačica, onih preterano ljubaznih. Sa vrata vas pita "Kako mogu pomoći?", što je meni skroz u redu, ali priča dalje nastavlja ovako. Ako nemate ništa odredjeno što tražite, kažete: "Samo gledam." Za koju god stvar se uhvatite ili izvučete vešalicu, odmah će reći kako je to divno, evo dobili su pre par dana, a već su sve rasprodali, ostao samo jedan broj u vašoj veličini. Dobro, odlučili ste da probate majicu i farmerice. Priča se nastavlja. Vi: "Ova majica mi je malo velika, vidite kako šav nije na ramenima. A farmerice me malo stežu." Ona:" Ma nije dušo moja. Majica je od čistog pamuka, skupiće se, a farmerice će se razvući od nošenja, ništa ti ne brini." Vi: " A jel mogu da probam onu košulju?" Vi obučete košulju koja je manji broj i malo tesna u grudima. Ona: "Jao što ti lepo stoji. Bila si u pravu, ona majica ti je bila velika, sad vidim kada si probala ovo. Predivno ti stoji." Vi: "Ali malo mi je tesna u grudima." Ona: "Pa ti si mlada i lepa, imaš divnu figuru, pa kad ćeš je istaći, ako nećeš sada?". I malo, po malo ostajete bez argumenata i prosto vam je neprijatno da ne kupite stvar kad je žena već potrošila toliko vremena na vas. One u stvari rade svoj posao, a to je prodaja po svaku cenu. Još ako rade na procenat, potpuno ih razumem. Ali na vama je da ne upadnete u zamku. Stvari koje su vam velike se neće toliko skupiti od pranja da vam budu taman. Stvari koje su vam male, su vam male. Meni se ništa što sam kupila tesno nije ni raširilo ni razgazilo toliko da mi bude dobro. Eventualno posle godina pranja i nošenja kad je već zrelo za bacanje. Naravno, većinu tih stvari ne nosite, pa i nema potrebe da ih perete godinama. Sa druge strane, ako znate šta tačno hoćete i koji broj vam treba, ove prodavačice mogu biti od velike pomoći, pošto će znati šta da vam pronadju, bez da vi vršljate po prodavnici. Tako da, ako spremne odete u kupovinu sa znanjem o svojim bojama i modelima, možete tu njihovu preteranu predusretljivost okrenuti u svoju korist.

5. Svidja mi se njen stil, hoću i ja tako

U jednom od sledećih postova, pisaću o modelima koje treba da nosite spram vašeg oblika tela. Ovo je neverovatno korisna informacija kad krenete u šoping zato što možete odmah da eliminišete stvari koje ste sigurni da vam neće stajati još i pre nego što izvučete vešalicu. Recimo, ja imam velike grudi i odgovaraju mi samo veći izrezi. Rolke i zatvorene majice ni ne gledam, koliko god mi bile lepe. To što vašoj drugarici ili koleginici jako dobro stoji crvena majica sa dubokim izrezom, ne znači da će i vama. Ona može biti potpuno druge gradje i tena od vas. Ne kopirajte ničiji stil, proučite svoje boje i modele i izgradite sopstveni. 

6. Svadbeni outfit

Ovo je najveći krivac za divne haljine koje ste samo jednom obukli. Kada kupujete za svadbu, dobro razmislite šta želite. Kupovina skupe svečane haljine je velika investicija za nešto što ćete nositi samo jedno popodne. To vam je kao da se svaki put ponovo udajete. Mislim, haljina ne košta baš kao venčanica, ali je princip isti. Kupite skupi komad, koji ćete samo jednom obući, pošto je naša obaveza kao žena da se na svakoj svadbi pojavimo u drugoj haljini. Pogotovo ako će biti ljudi sa prethodnih svadbi. I tako u nedogled. Bolje je kupiti jednostavniju haljinu, ili još bolje komplet, koji kasnije možete nositi u kombinaciji i sa drugom odećom, a uložiti u modne dodatke, koji će će ceo outfit učiniti fenomenalnim. Dobra tašna, cipele i nakit su za mene prava investicija. Nijedno od ta 3 ne može biti previše svečano da se kasnije ne može ponovo upotrebiti. Pa čak i na nekoj drugoj svadbi.

Kako organizovati "Happy Closet"

"Happy Closet" za mene je orman ili plakar u kom nemate nijedan komad koji niste bar jednom obukli ove godine. Bilo šta da izvučete iz njega, znate da će vam dobro stajati, a izbor odeće je samo pitanje temperature napolju ili povoda za koji se spremate. Evo kako sam ja uspela (ustvari, još sam u procesu):

1. Iako rizikujem da vam budem dosadna, ponavljam - istražite boje koje vam odgovaraju spram vaših prirodnih boja i modele spram oblika tela. Ovo je osnova od koje treba da podjete.

2. Napravite čistku u svom ormanu. Poklonite, prodajte, bacite sve iz ormana što vam ne stoji, a ne možete da prepravite. Daću vam dva jako dobra razloga zbog čega ovo treba da uradite:

• ako je razlog to što ste se ugojili, ova odeća vas podseća da ste nekad bili mršaviji i može samo da vas baci u depresiju. Ne mora da znači da se nikad više nećete vratiti na svoju idealnu kilažu, ali kada se to desi kupićete već novu odeću kojom ćete proslaviti vaš trud.

• kada kažete mužu da nemate šta da obučete, može vam samo otvoriti orman koji je prepun. Pa vi sad objasnite zbog čega ništa ne možete da nadjete u toj gomili.

Najbolje vreme za ovu čistku je naravno na početku sezone, kada sredjujete orman i u prvi plan stavljate garderobu za sezonu koja dolazi. Pregledajte svaku stvar i pokušajte da se setite kada ste je poslednji put obukli. Ako ne možete da se setite, znači da vam ni ne treba. To su one stvari koje su vam drage ili su vam lepe ali ih jednostavno uvek zaobilazite kada tražite šta da obučete, pošto lepše stoje na vešalici, nego na vama. Desi se nekada da izvučete neku majicu od pre 5 godina i shvatite da vam super stoji pa je ponovo oživite. Tu se uglavnom radi o nekim kvalitetnim komadima garderobe. Ok, klasičnoj i kvalitetnoj garderobi možete dati i više sezona. Ja obično čuvam neke 4 godine takve stvari. Posle dve godine počnem da se pitam da li ću još koji put nositi, ali ipak ostavim. Sledeće godine ako ne nosim, dam ipak još jednu šansu. Kada prodje i četvrta sezona, definitivno se oprostim. Ako sam je skupo platila, ovom prilikom podsetim sebe da sledeći put budem pametnija.

3. Ne pravite gomile "Za po kući". Mi žene, ako od nekog komada odeće ne možemo da se oprostimo tako lako, stavljamo ga u ovaj odeljak. Većina tih stvari naravno nije dovoljno udobna da biste ih po ceo dan šetali po kući. Štikle, košulje, marame i uske suknje možda prolaze u kućnoj varijanti "Očajnih domaćica", ali u stvarnom životu trenerka, pamučna majica i papuče je sve što vam treba kad dodjete sa posla. Na kraju, odeća je samo odeća. To što ste nosili na prvom sastanku neku haljinu, ne znači da treba da je čuvate do kraja života. 

4. Krenite u pametan šoping. Sa znanjem koje imate o svojim bojama i modelima, verujte mi da ćete postati mnogo izbirljiviji. Moći ćete da da prodjete ceo butik za par minuta, snimite da li tu ima nešto za vas. Ukoliko nema, niste izgubili puno vremena. Ukoliko naidjete na one predusretljive prodavačice, odmah ćete im reći šta vam treba i one će naći za tren oka. Pre nego što krenete u šoping, sastavite listu esecijalnih stvari bez kojih ste ostali nakon čistke ormana. Već pomenuti Tim Gunn uvek daje listu osnovnih stvari koje svaka žena treba da ima, medjutim ja se ne slažem u potpunosti sa tim. Već sam pomenula da mala, crna haljina nije nešto što treba da stoji u mom ormanu. Postoje žene koje ne vole pantalone, već samo suknje i haljine. Nije ni svaka žena za visoke štikle. Najbolje je da sastavite listu stvari koje se slažu sa vašim karakterom i koje znate da iznesete. Još jedna stvar. Kad vidite cenu nekog komada koji vam izuzetno stoji, ne preračunavajte odmah u glavi koliko majica kod Kineza možete da kupite za te pare. Setite se poslovice: "Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari." Pri tome naravno procenite da li je cena tolika zbog kvaliteta ili našivene etikete.

Vremenom ćete napraviti izbor i butika koji nabavljaju garderobu koja vam se svidja. Ja sam recimo u poslednje vreme počela da obilazim butike gde je isključivo roba domaće proizvodnje ili se radi o malim firmama gde sami šiju. Prvo, roba je kvalitetnija. Drugo, veličine su prilagodjene našem tržištu. Treće, dobijete besplatnu prepravku (meni gotovo uvek treba skraćenje) ili čak model izrade po vašoj meri, ako nemaju broj koji vam odgovara.

I na kraju uvek PROBAJTE, PROBAJTE, PROBAJTE! Ako niste u mogućnosti da probate, ne kupujte.

Srećan Šoping vam želim!